Na sjed­ni­ci grad­skog par­la­men­ta 11.mar­ta Trg Re­pu­bli­ke bi­će pre­i­me­no­van u Trg ne­za­vi­sno­sti. Da bi se za­do­vo­lji­la neo­p­hod­na for­ma pred­log mo­ra da pro­đe Sa­vjet za da­va­nje pred­lo­ga na­zi­va na­se­lja, uli­ca i tr­go­va.
Glav­ni pod­go­rič­ki trg pro­stor­no je uob­li­čen 1886. go­di­ne, u sre­di­štu Mir­ko­ve Va­ro­ši, ka­da je po­če­la grad­nja no­ve Pod­go­ri­ce na li­je­voj oba­li Mo­ra­če. Pre­ma isto­rij­skim za­pi­si­ma na­kon Pod­go­rič­ke skup­šti­ne zvao se Trg uje­di­nje­nja, na­kon oslo­bođ­nja 1945. go­di­ne po Iva­nu Mi­lu­ti­no­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju i is­tak­nu­tom ko­mu­ni­sti, da bi sa­da­šnji na­ziv do­bio na sjed­ni­ci Skup­šti­ne Op­šti­ne Pod­go­ri­ca 6. fe­bru­a­ra 2004. go­di­ne.
Za­ni­mlji­vo je da je sa­da­šnji na­ziv tra­jao sa­mo 12 go­di­na i da se ta­ko zvao i u vri­je­me re­fe­ren­du­ma 21. ma­ja 2006. go­di­ne. Po­jam re­pu­bli­ka zna­či op­šte do­bro, a bi­će za­ni­mlji­vo ka­ko će pred­la­ga­či pre­i­me­no­va­nja da ob­ja­sne šta zna­či po­jam ne­za­vi­sno­sti.
Pr­ve re­ak­ci­je na na­ja­vlje­no pre­i­me­no­va­nje sti­gle su iz De­mo­krat­skog fron­ta či­ji od­bor­nik Zo­ran La­ku­šić ta­kvu na­mje­ru ocje­nju­je ne­pri­hva­tlji­vom.
-Sma­tram da je pa­met­ni­je bi­lo da se Tr­gu Re­pu­bli­ke vra­ti pre­đa­šnje ime i to Iva­na Mi­lu­ti­no­vi­ća. Trg ne­za­vi­sno­sti ne­ma ni­ka­kve sim­bo­li­ke ve­za­no za stva­ra­nje ne­za­vi­sno­ti Cr­ne Go­re. Trg pri­pa­da svi­ma i oni­ma ko­ji su bi­li za za­vi­snost, a i oni­ma ko­ji su bi­li za ne­za­vi­nost. Ovo do­volj­no go­vo­ri o grad­skom ru­ko­vod­stvu, ovo je jed­na vr­sta udva­ra­nja gra­đa­ni­ma Pod­go­ri­ce pred par­la­men­tar­ne iz­bo­re – ka­že La­ku­šić.
Ka­ko da­lje na­vod, i ovo je pri­je sve­ga po­li­tič­ka a ne re­al­na od­lu­ka.
- Sa ovim iz­gle­da da se Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce po­ku­ša­va pot­pu­no od­re­ći te­ko­vi­na pret­hod­ni­ka Mi­o­mi­ra Mu­go­še, jer ono što je Mu­go­ša ura­dio Sti­je­po­vić že­li da bri­še iz sje­ća­nja gra­đa­na- re­kao je La­ku­šić.
Knji­žev­nik Be­ćir Vu­ko­vić sma­tra da je pro­mje­na na­zi­va Tr­gu Re­pu­bli­ke u Trg ne­za­vi­sno­sti sa­mo u slu­žbi po­li­ti­ke i to je znak po­čet­ka iz­bor­ne kam­pa­nje.
-Trg je 12 go­di­na no­sio na­ziv Re­pu­bli­ka i tre­ba­lo je ta­ko da osta­ne i ta­ko mo­ra bi­ti. Ako ne bu­de ta­ko no­vo ime tra­ja­će krat­ko. Re­ci­mo Cr­ve­ni trg pro­šao je to­li­ko dru­štve­nih si­ste­ma pa ni­je pro­mi­je­nio na­ziv. Ta­kvi su uosta­lom tr­go­vi od Pa­ri­za, pa do Tr­ga Re­pu­bli­ke u Be­o­gra­du gdje je ne­za­mi­sli­vo da bu­du pre­i­me­no­va­ni. Ovo je sa­mo, sma­tram, po­če­tak zlo­u­po­tre­ba u kam­pa­nji i oče­ki­va­ti je, što se ti­če pro­sla­ve de­se­to­go­di­šnji­ce ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re, još do­dat­nog ki­ča na če­lu sa še­fom re­ži­ma i re­ži­se­rom pro­gra­ma pro­sla­ve ne­za­vi­sno­sti ko­ji tre­ba da osmi­sli Rad­mi­la Voj­vo­dić – ka­že Vu­ko­vić.
Vu­ko­vić na­sta­vlja da za vri­je­me svo­je vla­da­vi­ne ni­je­su pra­vi­li ni­šta, pa ni je­dan no­vi trg.
-Ne znam šta su ura­di­li osim što su opu­sto­ši­li Cr­nu Go­ru. Od ono­ga što je ne­ka­da po­sto­ja­lo, što je ne­ko dru­gi sa­gra­dio, sa­da ho­će da mi­je­nja­ju – re­kao je Vu­ko­vić.
Trg Re­pu­bli­ke je cen­tral­ni trg Pod­go­ri­ce i ob­u­hva­ta oko 15.000 me­ta­ra kva­drat­nih i pot­pu­no je re­no­vi­ran 2006. go­di­ne. Je­di­ni no­vi obje­kat ko­ji je do­bio, osim stu­bi­ća, fon­ta­ne, ukra­snih plo­ča i nad­stre­ši­ca je zgra­da grad­skog par­la­men­ta ko­ja još ni­je za­vr­še­na na mje­stu sru­še­nog re­sto­ra­na „Ra­dov­če” za ko­ji je Glav­ni grad ne­dav­no pla­tio vi­še od mi­li­on eura zbog ne­za­ko­ni­tog ru­še­nja. A.D.-N.S.


Slo­bo­da sa­mo u na­zi­vu uli­ce

Knji­žev­nik Be­ćir Vu­ko­vić sma­tra da bi tre­ba­lo pro­mi­je­ni­ti i na­ziv Uli­ci slo­bo­de.
-Tre­ba­lo bi pro­mi­je­ni­ti ime Uli­ce slo­bo­de, jer je slo­bo­da ne­što što ne sta­nu­je u Cr­noj Go­ri – sma­tra Vu­ko­vić.


Usko­ro spo­me­ni­k voj­vo­di Mir­ku

To­kom ove go­di­ne na za­pad­noj stra­ni cen­tral­nog pod­go­rič­kog tr­ga, iz­me­đu bi­bli­o­te­ke i par­la­men­ta, bi­će po­sta­vljen spo­me­nik Ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću i cr­no­gor­skim ju­na­ci­ma. To­kom do­no­še­nja od­lu­ke u ve­zi sa po­di­za­njem spo­men-obi­ljež­ja voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću vo­di­la se že­sto­ka po­le­mi­ka i za­bi­lje­že­na su broj­na ne­go­do­va­nja či­me je ovaj spo­me­nik ozna­čen kao spo­me­nik raz­do­ra.
Spo­me­nik ra­đen po pr­vo­bit­nom ko­ji je ot­kri­ven 8. no­vem­br­ta 1886. go­di­ne a sru­šen 6. ja­nu­a­ra 1919. go­di­ne, je za­vr­šen, a rad je li­kov­nog umjet­ni­ka Di­mi­tri­ja Po­po­vi­ća. Tre­ba­lo je da bu­de po­sta­vljen to­kom pro­šle go­di­ne a on­da je grad­ska vlast od­lu­či­la da to bu­de to­kom ove go­di­ne u okvi­ru pro­sla­ve ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re. Auten­tič­nost ne­ka­da­šnjeg spo­me­ni­ka po­tvr­đu­ju i is­pi­si­va­njem ći­ri­lič­nim tek­stom: Ve­li­kom vo­ju­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu 1820-1867 i cr­no­gor­skim ju­na­ci­ma, uče­sni­ci­ma oslo­bo­di­lač­kihz ra­to­va 1853,1858, 1862, 1876-1878.